Моја прва пјесма:
написана је 1978. године као писмени рад на часу (тадашњег) српско-хрватског / хрватско-српског језика, код моје изванредне наставнице Стојанке Новић.
 |
| © by Bojan Mavsar - Intermezzo In Heaven |
Залазак сунца
Гаси се ватра жар полако тиња
задњи трачак свјетла на западу гине
сахрана му тихо ка гробљу корача
кроз алеју звијезда под окриљем тмине
Угашене ватре гар разноси вјетар
јецајући болно у души пјесника
два блистава ока унакази гавран
пролише се сузе теже од челика
У поплави тмине новембарске ноћи
нестао је грумен небескога злата
спасите ме људи у тами се губим
већ осјећам њене прсте око врата
(1978)
Мирослав Б: Душанић
1 коментар:
Пријатељу прво си ме подсјетио на наставницу Стојанку, коју сам већ био избрисао из сјећања. Било је то доба акција, кад си ишао у школу, па ако се сјећаш излазака на Мотајицу и садње борића. Тада сам ја био предсједник Савеза горана. Било, па прошло. Јуче сам неком другом потребом ишао на Мотајицу, па сам видио те борове, велике , али и ми сњима старимо ,а младости се подсјећамо!
Постави коментар