субота, 17. октобар 2009.

Мирослав Б. Душанић: Љубав

Љубав

Већ дуго затворени у кавезу
Гриземо се
Умиремо полагано

На нас су заборавили вјетрови
Који се спуштају с висоравни
У низине

Гледамо се и ћутимо
До бесвијести
Тражимо у зидовима
Лица познаника

Или уклети
Зовемо Господа и врага
Било кога ко би пружио руку
И дотакао наша чела

Заборавимо се
Не препознајемо се
Постанемо једно другом страни

Потом смијех до изнемоглости
Језив
Лудачки

И чудимо се предметима
Који нас окружују
Запрљани лонци и чаше са соком
Враћају нас свакодневици

Ми живимо и ми се волимо ипак
Кажеш ми запрепаштено
И пружаш руке док ја
Одређујем смјер отргнутог листа

Мирослав Б. Душанић

5 коментара:

ТОДОРА ШКОРО је рекао...

Mora da je strašno kad srcem, jednom punom ljubavi, počne da struji praznina...Gorka pesma.

Jasmine је рекао...

Its a shame your translation button is not working. I'd love to read the poetry. Russian poetry can be so beautiful.

Миррослав Б Душанић је рекао...

Dear Jasmine,

this is not Russian ...
The poem is in Serbian because I am a Serb. I write in Serbian and German.

Jasmine је рекао...

Oh I'm sorry. I recognised the cyrilic alphabet but of course, many languages use it. I love to look at it and say the words even though I do not understand them. Sorry if I caused offence.

Миррослав Б Душанић је рекао...

Dear Jasmine,

It's all perfectly ok, that can happen always ...
Greeting!