петак, 13. новембар 2009.

Десанка Максимовић: Чежња у туђини


Чежња у туђини

Да ми је да не умрем у туђини
Лепе су све букве у земљи честе,
ливада свака лепа је млада,
и све реке непознате,
сви врхови што се сунцем злате,
све и где није и где јесте
поглед и нога ми ступила када.


Али кут земље на ком смо жито жели
и са кога смо цедили вина,
земља коју смо пили и јели,
чија на огњу палили дрвета,
где смо сахранили оца и сина,
као да је сва гроб прадедовска,
крваво нам је блиска и света.


У ту бих земљу хтео да легнем,
у тај крај где биљка свака,
где бубица свака болно ме дира
као жбун што на братовом гробу цвета,
као мрав што њиме мили.
Земља са које смо јели и пили,
која нам је као срце рођено јасна
и тајанственија од свемира,
хтео бих да ми гробом буде.

Десанка Максимовић

Фотографије: Савко Пећић Песа

6 коментара:

Savko Pećić Pesa је рекао...

E, moj prijatelju, željama često ne možemo upravljati, jer nam se ne mogu ispuniti. U molitvama Bogu postajemo svjesniji svog postanja i ostanja.

Lara Rostov је рекао...

Sjajne slike - samo opet depresivna pesma.....nije vreme za umiranje - ljubav Ti doziva ime!

Vaslić Pero је рекао...

Fantastičan spoj stihova i slika!Ali me je najviše obradovao tvoj povratak nakon desetak dugih dana nejavljanja i neizvjesnosti.Neka te Bog blagoslovi Miroslave i da u sledećim postovima vidimo vedrije pjesme i teme.
Pozdrav

anima.art је рекао...

Fotografije su divne.

emo_serpica је рекао...

Svaka ova fotka toliko je puna lepota i životnih sokova, da mračne reči pesme ne mogu da dodirnu. Nije vreme za takve misli. Treba još piti tih divnih sokova, treba se još opijati ovim lepotama.

Rachel је рекао...

..und wieder einmal übersetzt mein Lapi den Text nicht, aber die Fotos sprechen für sich...die Musik auch...

Miro, alles Liebe dir...

herzlich, Rachel