субота, 31. јул 2010.

Душа ми није на продају


Душа ми није на продају

Натуштило се и небо је оловно,
распродајем све, што је остало од мене,
лоше очувано, половно, јефтино и у пола
цене распродаје се што је остало од мене.

Ја продајем очи, сувише тога су виделе,
угасиле се и некако су увеле.
Очи су све виделе, ал' су се постиделе,
уши много чуле, а оглувеле, а очи увеле.
Продајем своје руке неразвијене,
ноге које једва ходају, нудим капиларе,
артерије и вене.

Душа ми није на продају,
она је остала потпуно иста,
рањена много је пута.
Она је као суза бистра и чиста,
моја је душа нетакнута.
Душа није на продају!

Бора Ђорђевић

Miroslav B. Dušanić: Handschriftnotiz: Nummer 13

Paul Klee - Landschaft mit gelbem Kirchturm

Handschriftnotiz: Nummer 13

Vernichtend verstummen
Kirchenglocken
Ein unregelmäßiger Puls
schlägt die Wimper
Zwischen Licht und Schatten
lässt sie tropfen

Miroslav B. Dušanić

среда, 28. јул 2010.

Poetry in a Global Box: (República de Cuba) / United States of America

Enrique Sacerio-Garí
Tiempo mudo

tú que has visto las palabras
deslizarse por la sombra
y tocar la lágrima el oído
con sangre
llegas acurrucando los silencios
entre la rosa y el capullo
en la orilla
de las manos solitarias...

tú que has visto las manadas
de agua perderse en el desierto
ensayar las estrellas los colores
y el planeta su instrumento
por ti cayó
la lengua al suelo
las alas en la arena
la lanza en el costado
por ti se quemaron los crepúsculos...

tú que viste
al viejo cabizbajo
retirarse de la playa...

© by Enrique Sacerio-Garí

уторак, 27. јул 2010.

Мирослав Б. Душанић : Сан о љубави

© by Ulla Thielenhaus - Der Mensch im Raum
Сан о љубави

Удахнуо је све изговорене ријечи и схватио / да је љубав одсутна и у овом простору

Мирослав Б. Душанић

Мирослав Б. Душанић: Мотив

© by Анђа Роглић: Месечина
Мотив

старим и можда баш зато у ноћима пуног мјесеца
кад се свјетлост на крошње и кровове слива
ја јој се обрадујем
ја је благосиљам
дрхтавим рукама убирем и пластим испод јастука
за дане моје суморне и хладне
који ће сигурно доћи
уз хук вјетра и немирне птице

Мирослав Б. Душанић

Poetry in a Global Box: México (Estados Unidos Mexicanos)

Ana Rosa González Matute


Tempo 2

De la nada nada
Frase sin palabra y sin aliento

el pájaro ha dejado de volar cantando
al rumor de un violín cuyo arco-iris
se eleva de su garganta
para besar el estruendo de Venus

Ahora el cuervo
con plumas entibiadas en la aurora
abriga a la tórtola que huye de la Tierra
y caza la melodía del último respiro
de Marte muerto

Y dice con Huidobro:
Los puntos cardinales son tres: el Sur y el
Norte

Girando girando
el harnero del mar
en altamar
tiene el tinte exacto de un piano de colores

Girando girando
la lluvia se propaga de flor en flor
el polen se propaga de ala en ala
y el tempo del canto se canta roca

© by Ana Rosa González Matute

понедељак, 26. јул 2010.

Poetry in a Global Box: Western Sahara ( الصحراء الغربية ) / República Federativa do Brasil

Felipe Rey
Luanda

a lua anda
conforme a música

a noite fecha
meus olhos
mas é você
quem dorme e dança

nua anda
na distância
pelo deserto sereno

eu penso numa boca
que ainda não me beija
a fotografia - a mesma -
revela o sonho
de um sorriso bom.

© by Felipe Rey

Miroslav B. Dušanić: Selbstzerstörer

© by BOSH781 (kunstnet) - Der Selbstzerstörer

In einer Zeit, in der Politik und Religion miteinander „gut harmonieren“, es bleibt uns noch, fiebrig einander zu vernichten – als Märtyrer in den Abgrund zu stürzen, mit den heiligen Zeichen auf den Stirnen.

Miroslav B. Dušanić

субота, 24. јул 2010.

Мирослав Б. Душанић: Урлик (1)

© by Бојан Кириџић
Урлик
1

од свих биједа најгора их задеси
ни мртве нико да их избави
ни богови ни молитве

из крви су се сами издигли
покидали окове
и летјели изнад пашњака
и кровова
тражећи своје гробне јаме
и крстове

Мирослав Б. Душанић

Paul Fleming

Gedancken / über der Zeit.

Ihr lebet in der Zeit / und kennt doch keine Zeit /
So wisst Ihr Menschen nicht von / und in was Ihr seyd.
Diß wisst Ihr / daß ihr seyd in einer Zeit gebohren.
Und daß ihr werdet auch in einer Zeit verlohren.
Was aber war die Zeit / die euch in sich gebracht?
Und was wird diese seyn / die euch zu nichts mehr macht?
Die Zeit ist was / und nichts. Der Mensch in gleichem Falle.
Doch was dasselbe was / und nichts sey / zweifeln alle.
Die Zeit die stirbt in sich / und zeucht sich auch aus sich.
Diß kömmt aus mir und dir / von dem du bist und ich.
Der Mensch ist in der Zeit; sie ist in ihm ingleichen.
Doch aber muß der Mensch / wenn sie noch bleibet / weichen.
Die Zeit ist / was ihr seyd / und ihr seyd / was die Zeit
Nur daß ihr Wenger noch / als was die Zeit ist / seyd.
Ach daß doch jene Zeit / die ohne Zeit ist kähme
Und uns aus dieser Zeit in ihre Zeiten nahme.
Und aus uns selbsten uns / daß wir gleich köndten seyn
Wie der itzt / jener Zeit / die keine Zeit geht ein!


Den bedeutenden sächsischen Barockdichter Paul Fleming kennt man bis heute wegen seiner kraftvollen und ursprünglichen Lyrik. Er schrieb geistliche und weltliche Lieder in deutscher und lateinischer Sprache.
Paul Fleming wurde am 5. Oktober 1609 als Pfarrerssohn in Hartenstein an der Mulde im sächsischen Erzgebirge geboren. Er besuchte die Lateinschule in Mittweida, später die Thomasschule in Leipzig. Ab 1628 studierte er an der Leipziger Universität, er hörte Dialektik, Rhetorik und Poetik und wurde zum Magister der Philosophie promoviert. Sein Fachstudium wurde die Medizin. Von 1633 bis 1639 nahm er an Expeditionsreisen nach Moskau und Persien teil, danach setzte er seine medizinischen Studien in Leiden fort und erwarb dort im Januar 1640 auf Grund einer Disputation über Geschlechtskrankheiten den medizinischen Doktorgrad. Nur wenige Wochen später, am 2.April 1640, ist er in Hamburg gestorben.

петак, 23. јул 2010.

Десанка Максимовић: Разговор са Косовом

Разговор са Косовом

Нико, Косово, не оплака
твоја понижења и невоље,
нико те не узе у заштиту,
нико не јаукну до облака.
Нико ван твојих брда и равница,
нека ти је патња лака,
нико те, Косово не оплака
ван твојих брда и твојих река,
ван твојих планина и облака.
Нека ти је судбина лака.
Нико те, Косово, не оплака
сем потомака
твојих планина и твојих река
и твојих облака.
Нека ти је судбина лака.

Десанка Максимовић


Eine erschütternde Szene des Hasses und des Schreckens am Kosovo. Nicht nur beheimatete Serben, Gorani (Goranci), Sinti und Roma auch Schweine werden von albanischen Nationalisten nicht verschont.
Am Stadtrand von Obilić (Kosovo) wurde ein Schwein in der Nähe des geplünderten und niedergebrannten serbischen Hauses aufgehängt.

четвртак, 22. јул 2010.

Мирослав Б. Душанић: Градинари Небеске Србије


Градинари Небеске Србије

Српски политичари су мудри
Они су увијек уз народ
Они нас штите
Бирају нам праве пријатеље
Они нас стално заступају
Износе наша надања и жеље
Они су гостопримљиви
И дарежљиви
Дају госту беспоштедно
Десном и лијевом руком
Скоро насумице
Жртвују плодове рада нашег
Животе наше и равнице
Српски политичари су велики
Јер не хају за рај на земљи
Они су вјерници и неимари
Царства Небеског
Они су пожртвовани
Они су неуморни борци
За посрнуле душе наше
И ревно
Све званичне и незваничне
Богове воле и моле
И више од пет пута дневно

Мирослав Б. Душанић

Мирослав Б. Душанић: Мит о граду

© by are - индастриал пейзаж №2
Мит о граду

закорачио је снажно
преселио се у град
слуђен човјек хода 
улицама
игром језика жонглира
преоблачи сан свој
и суморне дане
из различитих углова
из темеља
свијет дјетета издише
спокојство је лаж
град је огромна машина
угашених огњишта
и не доноси утјеху

Мирослав Б. Душанић

уторак, 20. јул 2010.

Miroslav B. Dušanić: Rhythmus meines Zimmers

© by Ulla Thielenhaus - Der Mensch im Raum
Rhythmus meines Zimmers

Es tropfen im Dunkel
Es tropfen im magischen Kreis
Meine Tränen wie fließende Bilder

Ich sitze jahrelang stumm und starr
Ich warte Stunde um Stunde auf das erlösende Licht

Miroslav B. Dušanić

Miroslav B. Dušanić: Absturznotiz

© by Tiho - Oni (1997)
Absturznotiz

Das Dunkel weitet sich aus.
Der ewige Faust lauscht neugierig und beinah still.

Miroslav B. Dušanić

понедељак, 19. јул 2010.

J. S. Bach


Ljubomir Simović: Die Mäusefalle


Die Mäusefalle

Ich kann das Gesetz verstehen,
nach dem auf eine Maus Anspruch erheben
die Katze, die Schlange und die Waldohreule.

Ich weiß auch, dass nach dem gleichen Gesetz
nach dem die Schlange Anspruch erhebt auf die Maus,
der Adler Anspruch auf die Schlange erhebt.

Und dass, an das gleiche Gesetz sich haltend,
der Ameisenhaufen Anspruch auf den Adler erhebt.

Ich weiß aber nicht, nach welchem Gesetz
die Mäusefalle Anspruch auf die Maus erhebt!

Was sucht unter diesen Wesen Gottes
dieses mörderische Menschenzeug?

Nach welchem Gesetz
jagt das Tote das Lebende?

Ljubomir Simović

недеља, 18. јул 2010.

Мирослав Б. Душанић: Гдје си, дођи

© by Ioanna Nikolaou
Гдје си, дођи

посматрам сјенке на периферији града
и у ћутању те ишчекујем
било која од њих могла би да будеш
али ниси
и ове ноћи усамљеност и беспуће
урезују у моје лице
једно ново мртво слово

Мирослав Б. Душанић

Објављено: СУШТИНА ПОЕТИКЕ, Кљижевни часопис (Online), број 4, година I; 4. 4. 2014.

Мирослав Б. Душанић: Нешто као жалопојка

© by Andrew - Me

Нешто као жалопојка

вријеме је немилосрдно
оно је прогутало ланце планина
узбуркана пространства мора
и разуђене ријеке са лађама
ишчезле су све познате стазе
на којима се среташе познаници
и размјењиваше вијести
ни мог оца нема да пије кафу
и псује тежачку муку
нема ни комшије
само неки нови непознати људи
у сталном покрету
кажу вријеме је одзвонило своје
једноставно је ишчезло
и нико га више нема довољно
наступио је неки прогрес
а с прогресом је све
ако не боље а оно друкчије
осим банки података
банке органа су најтраженије
тијело је цијењена роба
оно се коригује или продаје
ни дјеца нису као што су била
сама су себи довољна
наручују их у жељеној боји
ослобођену од ризичних фактора
не једу на нама познате начине
покаткад прогутају по коју таблету
док њихова озбиљна лица
прате неке загонетне знаке
и дијаграме на монитору. . . . . . . .
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
и док ви ишчитавате ове редове
ја у прогресу неутјешно плачем
јер спознах да сам као јединка
за овај свијет небитан
и од времена занавијек одбачен

Мирослав Б. Душанић

четвртак, 15. јул 2010.

Poetry in a Global Box: Россия (Российская Федерация) / United States of America

Катя Капович

АВТОНАТЮРМОРТ В ПИЖАМЕ

Кто это заспанный, хмурый, лохматый
утром на кухне сидит без еды,
и на обоях в листве виноградной —
тень от воды...

Это я с вечера кран не закрыла,
льется вода в оцинкованный таз.
Соевое растворяется мыло,
нить виноградная разорвалась.

© by Катя Капович


Self-Portrait in Pajamas

Who is this sleepy, gloomy scarecrow
in morning knots of her own red hair,
who sits at the kitchen table
without breakfast?
Water shadows dance on the wall
among grape leaves.

Is she the same me
that forgot to shut the faucet off
before going to bed last night?
Water drips into the kitchen sink,
a vine breaks in the wallpaper vineyard,
soy soap melts on zinc.

© by Katia Kapovich

Miroslav B. Dušanić: Metamorphose

Miroslav B. Dušanić
Metamorphose

am morgen bei sonnenaufgang
im licht-finsternis-kampf
den mut haben
hinabzutauchen
und kraft der sonnenlichtgestalt
um wieder aufzutauchen
wie phönix aus der asche
mit umgewandeltem abgrundsgut

Miroslav B. Dušanić

Miroslav B. Dušanić

среда, 14. јул 2010.

Мирослав Б. Душанић: Кусадачка брвнара


Кусадачка брвнара

У селу Кусадак код Смедерева још се
Времену одупире
Стара брвнара-талпара
Опточена зраком и дашком заборава
Истура зубе хоризонту
Раскровљена
Пркоси путнику намјернику
Мученица
И потајно ишчекује власника
Да га подсјети на снагу и раскош
Коју је некад посједовала

(Кажу да су у њој састанчили Војвода Вујица
И Карађорђе
Савјетовали се а можда и банчили
Станоје Главаш и Хајдук Вељко
И да је једно вријеме била сеоска школа
Позната на далеко
У којој су учила и дјеца Орашја и Ратара
Међулужја и Азање
Па и она румена и насмијана из Божурње

Вјерује се да се баш у њој родио
Милоје Поповић Ђак
Који је буну против Кнеза Милоша водио
И животом својим платио — ни кукање
Његове жене Јелене није ништа помогло
Тијело му на точак распеше
А одсјечену главу
Поклонише везиру у Београду
И на колац истурише

Прича се... али кога то занима више...)

Мирослав Б. Душанић

Мирослав Б. Душанић: Не не и не

© by Константин Смирнов
Не не и не

не фотографишите ме
од кад се мој отац
разболио
ни он није хтио више
ни у дворишту
ни на кућном прагу
да се фотографише
није имао снаге или
није смио очи у очи
са паћеничким
ликом да се суочи

Мирослав Б. Душанић

понедељак, 12. јул 2010.

Мирослав Б. Душанић: Жена које нема


Жена које нема

хтио бих да заборавим рибарске куће
мед од кестена
и мирис бадема и мора
у сну је све могуће
правдам се самом себи
немој да сједииш више на степеништу
испред катедрале
дозволи лијепој пиљарици
да се изгуби у споредној улици
и да у хладу палми
неком млађем сервира
џигерицу у хљебу
преливену соком од лимуна

Мирослав Б. Душанић

Фотографије: Мирослав Б. Душанић

субота, 10. јул 2010.

Мирослав Б. Душанић: Зло вријеме посија сјеме

© by Слободан Слобо Словинић: Сабласт (1970)
Зло вријеме посија сјеме

зло вријеме се најави с буком
од његовог гласа разорише
нам се домови
на наше животе стави тачке
да нам се никад не сазна
за кости и гробове
и да нам се тишина вјечна
у визију мрачну претвори
јер злом времену ништа није
Свето
не зна за Бога и Алаха
не пали свијеће
ни с јутра ни с вечери
не крсти се
ником се не клања
корача у гвозденим чизмама
на крв и зној заудара
када кораци његови
у плодородним
пољима нашим ступају
иза њих само јаловина остаје
препуна чичака и коприве

(10.јули 2010./14. новембар 2013.)

Мирослав Б. Душанић

© by Слободан Бобо Словинић: Чудовиште (1970)
У зловремену невремену

пријатељу мој
у зловремену и невремену
међу алама и аждајама
међу змијама и гуштерима
међу псима и злима
како остати а не заплакати
и у вријеме на вавијеке
црне трагове остављати
и опет бродити и родити
дизати и пузати
опстајати и пјевати
у орању сјеме забадати
љетину брати
и сина за невријме
и зловријеме спремати

Савко Пећић Песа

Григор Витез

Епитаф војнику који је пао у часу потписивања примирја

Вијест је летјела брже од птице
Брже од вјетра
Брже од муње,
Гугутала је од среће у етеру.
И стигла је прекасно.

За оне који су пали увијек је прекасно.

А да је стигла само пол сата раније, он би био жив.
Руковао би се са друговима и смијао.
Да је стигла дан раније, много би њих још остало живих.
Да је стигла много много раније, много много би их још остало живих.

Требало је вијест послати много много раније,
Прије но што су почели падати мртви.

* 15. фебруар 1911  † 23. новембар 1966
За Григора Витеза у Хрватској кажу једноставно: хрватски пјесник, дјечији писац и преводилац. Његово име носе многе установе у Хрватској, нарочитио школе и дјечији вртићи. Но ни једном ријечју се не помиње да је он Србин. Рођен је 15. фебруара 1911. у селу Косовац поред Окучана. Дјетињство је провео испод планине Псуњ, а о свом селу је написао: „Данас је тај национални састав донекле измијењен, а у дане мога дјетињства у Косовцу је било, осим Срба и нешто Хрвата, још доста Чеха, а затим Словака, Пољака, Галицијана, и покоја кућа Мађара, Нијемаца, Талијана и других. Та је мјешавина настала у вријеме кад је у Славонији створена тзв. Војна крајина (Граница), прије двјеста и више година.“ У Косовцу је завршио пет разреда основне школе, потом се уписао у гимназију у Новој Градишки, да би по завршетку четвртог разреда прешао у учитељску школу у Пакрац.

О свом поријеклу је рекао: „Можда би требало нешто рећи и о настанку презимена моје породице. Моји преци с мајчине стране, Милосављевићи, дошли су у Славонију, како се претпоставља највјероватније негдје из Босне, иако није искључено ни то да су се доселили за велике сеобе под Арсенијем Чарнојевићем. Преци с очеве стране дошли су негдје из сјеверне Далмације, из Равних Котара или Буковице, и имали су презиме Алавања И данас још имамо рођаке с тим презименом у околици Дарувара, и они су заједно доселили из Далмације. Један од Алавања, који је дошао у Окучане, дакле у граничарски крај, имао је почасни наслов витез, и то је касније узето као презиме.“

Прије Другог свјетског рата радио је као учитељ у многим мјестима у Босни и Херцеговини, по Славонији и Хрватској. Послије рата је радио у Министарству просвјете и био уредник издавачке куће Младост. Осим поезије и прича за дјецу писао је и поезију за одрасле, преводио с руског, словеначког и француског језика.

Објавио је више књига за одрасле и дјецу: Пјесме (1950.), Сан борца у зору (1955.), Наоружане руже (1955.), Веселе замке (1955.), Препелица (1956.), Сто вукова (1957.), Кад би дрвеће ходало (1959.), Као лишће и трава (1960.), Једног јутра у гају (1961.), Иза брда плава (1961.), Хватајте лопова (1964.), Гдје приче расту (1965.). Постхумно му је објављена књига Игра се наставља (1967.), као и избор из стране поезије за дјецу Четири вјетра (1968.). Григор Витез је умро 23. новембра 1966. у Загребу, а сахрањен је у свом родном селу.

1963. године је добио награду и златну плакету Младо поколење. Најстарија награда која се додјељује књижевницима и ликовним ствараоцима који живе и дјелују у Хрватској, за њихова ауторска остварења у књигама за дјецу, објављена у једној календарској години, носи његово име. Основана је и додијељена по први пут 1967. године.


Кад би дрвеће ходало

Кад би дрвеће ходало,
Шуме би се разилазиле на све стране.
Дрвеће би ходало,
А махале њихове гране.

Кад би дрвеће ходало,
И паркови би шетали недјељом са шетачима,
А можда би и заиграли мало с играчима.

Кад би дрвеће ходало,
Међу птицама би дошло до велике пометње,
Јер би и гнијезда кренула у шетње.

Кад би дрвеће ходало,
Ја бих писао наранчи са југа,
Нек дође код мог болесног друга.

О својим пјесмама каже: „У своје пјесме сам уткао много звукова, мириса, боја и покрета из свијета властитог дјетињства. Моје дјетињство је протекло у малом славонском селу, у пољу, у шуми, у дворишту, на ливадама, гдје је природа тако близу, гдје осјећаш и најмањи њен дах и промјену. Тај свијет је морао учи у ове пјесме које су намијењене дјетињству других, јер сам само на стазама властитог дјетињства могао наћи пут до других дјетињстава Зато је у овим пјесмама много природе, гласова, птица и животиња, дјечијих несташлука, задиркивања, шале, игре – онога што је било свијет мога дјетињства које сам на овај начин покушао вратити и показати нешто од тога другој дјеци. Уједно сам хтио да пружим у њима што више ведрине и радости, оне неповратне радости која је својствена само дјетињству и коју живот одраслима разбија и полако уништава, а човјек вазда тежи да нешто од тога сачува и даље.“ 

Григор Витез: Шевина јутарња пјесма
Завод за уџбенике и наставна средства
Београд; 1998.
Дохвати ми тата мјесец

Дохвати ми, тата, мјесец,
Да крај мене мало сја!
Дохвати ми, тата, мјесец,
Да га руком такнем ја!

- Мјесец мора горе сјати,
Не смије се он скидати.
Он мора код звијезда бити,
Пут звијездама свијетлити,
Да звјездице кући знају,
Кад се небом наиграју.
И на земљу мора сјати,
Да зец види вечерати,
Да јеж види путовати,
Да миш види трчкарати,
Да би птице могле спати,
И да теби, моје дијете,
Мјесец лаган сан исплете
Од сребрних нити
Па да сниваш и ти.

Избори из његове поезије тзв. поетске збирке штампане су у више наврата како за његова живота тако и послије, као нпр. Повјерење живота (1985.). Четири збирке његове поезије су преведене на мађарски, словеначки и македонски језик, а неке од његових пјесама су преведене и објављене на петнаестак језика. За вријеме рата у Хрватској његови насљедници и породица су протјерани а његова кућа опљачкана и уништена. Поновно (рекао бих чак масовно) објављивање његових пјесама, прича, изрека и сликовница је наступило у новије доба, тачније по осамостаљењу Хрватске. Хрвати га сада сматрају својим најзначајнијим писцем за дјецу.