 |
| © by martysha |
Kрик
Требало је проћи поново
кроз све те ходнике.
И никада се не осврнути!
(Како то звучи сувишно и тачно.)
Заборавити, међу многим именима,
она због којих је све и бивало...
(Јасмина Топић)
Посежем прстима за жилетом.
Хтио бих ноћ да распарам,
да је ослободим од авети.
Али то је немогуће.
Зато сијечем вене,
једним брзим покретом.
Мирослав Б. Душанић
Захваљујем се господину Милану Грбић
нека будем камен
непомични
и нека ћутим
да ми лакше буде
Мирослав Б. Душанић
2 коментара:
la melancolía de la ausencia, lleva casi siempre a la muerte...
Drago mi je da vas je inspirisao klip koji sam postavio.
Sjajno!!!
Svako dobro.
Постави коментар