субота, 13. новембар 2010.

Мирослав Б. Душанић: Једноставна антиратна пјесма

© by Pablo Picasso - Guernica
Једноставна антиратна
пјесма

У ова зла времена
накоти се много гада
крштена и некрштена
па ми народ страда.

Једни би Крст часни
да виде на нашем челу
други Вијенац красни
и Исуса у сваком селу.

Трећи опет дижу грају
они знају Праву вјеру
у зелено боје рају
одређују за њих мјеру.

Једна група све негира
што са Богом има везе
нови живот пропагира
и нуди нам разне тезе.

Од Маркса и Лењина
носе акте, шире списе
за Хитлера и Стаљина
по дрвећу људи висе.

На све стране крвца лије
за идеје разноразне
увијек неко неког бије
а мјеста се брзо празне.

Све је мање дјеч‘је граје
надвладава топа бука
до кад ли ће то да траје
постало ми стварно мука.

Гдје се дјену душа проста
она људска јединствена
ко ће рату рећи доста
доста га за сва времена.

Мирослав Б. Душанић


Човек
Бог би да је, јадан он,
Ал' га Богом Бог не крсти.
Хука
Бука отуд, чемер љути.

ЧоВек, НеЧоВек, шта још?

Веселинка Стојковић


ЧоВек,
ЧоВечан, ЧоВечност, ЧоВекоЉубље.

БОГоЧоВек.

Веселинка Стојковић

3 коментара:

Savko Pećić Pesa је рекао...

Лијепо речено пријатељу !!!
Ријеч је понекад јача од свега.
Али, настала су нека звјерска времена кад су сви заспали на душеку меком и не чују ништа.

Веселинка Стојковић је рекао...

Човек
Бог би да је, јадан он,
Ал' га Богом Бог не крсти.
Хука
Бука отуд, чемер љути.
ЧоВек, НеЧоВек, шта још?

Веселинка Стојковић је рекао...

ЧоВек,
ЧоВечан, ЧоВечност, ЧоВекоЉубље.
БОГоЧоВек.