понедељак, 22. новембар 2010.

Erinnerung: МЈЕСТО ЗА СОПСТВЕНОСТ


Чкаљи, велико ХВАЛА!

МЈЕСТО ЗА СОПСТВЕНОСТ

Најљепше је мјесто иза јабуке –
љепше мирише земља него плод!
Ту цвјета младо небо,
ливада – Росуља
Ту отворено око Успенија –
моје јесам гдје – јесам.
Ту – глас...
Кад живот не може носити сопственост –
ту наслон себи жудим:
крунишем своје –
мирис...
Најљепше је мјесто:
„у свијету – други свијет“;
мирис молитве, земље, јабуке,
прозора Успенија,
пјесникова гласа
и руке, наслоњене на прозор,
гдје вјетар доноси перо голуба.

Најљепше, најљепше мјесто –
гдје се Мајка јавља,
са својим Дјечаком –
до Јабуке, до прозора; -
ту се суза топи као Сунце,
ту мирише – бол,
путник сам ја – ту!
Нек мирис – роси!

Коста Радовић

3 коментара:

Savko Pećić Pesa је рекао...

Гдје је само нађе, овако блиску, као из твојих мисли написану?
Признајем Косту Радовића сам мало читао или никако.
Поздрав за пријатеља !

Vaslić Pero је рекао...

Слика је баш оригинална,стара, црно бијела,која буди пуно успомена.


Поздрав и од мене...

Миррослав Б Душанић је рекао...

Драги пријатељи – роду рођени – увијек сам са вама...