недеља, 13. фебруар 2011.

Мирослав Б. Душанић: Манифест пјесништва на умору

© by Вася Ложкин (Vasya Lozhkin)
Манифест пјесништва на
умору

потпуно конзервативан и
интиман —
личан, никоме подређен
или сличан,
у вртологу и талогу снова
одсањан:
манифест пјесништва са
огњишта,
и искра огња са буњишта
из њедара,
и са тротоара велеграда,
исписана,
пуним плућима удисана,
и издисана
лирика циника: у походу
роду и
нероду — блуд у пожуди и
заблуди
ријечи, из двери и људи–
звијери,
пјесник и вијесник брата
и рата,
нарав и ћуд несхватљива,
неухватљива —
луди зборник и поборник
твари
која оплемењује, и квари
срце и
уста, слова и гласа пуна и
пуста,
као награду труду и раду,
или казну,
за моћ и немоћ часа спаса
или пропасти,
која се губи, или пласти у
власти
језика нових побједника и
губитника,
животна вртешка — огромна
и тешка
ала, у заносу захуктала, и
стала
посустала, у немоћи дана
и ноћи,
да крочи, у сфере модерне
ере.

Мирослав Б. Душанић


П. С.
___________________________________
првобитно
битна је била сама ријеч
и њена мелодичност
понекад весела
али много чешће тужна

ла ла ла ла ла ла
и ој ој ој или јој јој јој
нису били памфлети
и револуционарни манифести
него изрази среће
или бола — дакле чиста осјећања

јер првобитни човјек није
волио земљотресе
нити промјене са неизвјесним
исходом
није их никад ни призивао
 све касније је настало
из досаде

Мирослав Б. Душанић

Нема коментара: