Владимир Јагличић: * * *

Мирослав Б. Душанић

* * *

Јер, неопрезно, данима дозволисмо да пролазе
сада бројимо, ноћима, мало ком знане поразе.
А толико се скупило на закржљалим крилима
да уроком не помаже ни ноћна сенка вилина.
И као зуб кад расклаћен зубарска кљешта улове,
зарасте месо преконоћ - ал' оно месо труло је.
Остаде челик помирбе, уклин про неба звездаста,
и на прсте да збрајамо шта се са нама не раста.

7. 10. 2004.

Владимир Јагличић

Мирослав Б. Душанић