Ненаписаној песми
Са женом сам дуго општио
језиком примитивне економије,
док она није одлучила
да с размене у натури
пређе на отменији lingva universalis.
Када реч са златном подлогом
браву благог срца отвори, како
врата министарства да јој одоле?
Са полицијом сам се лако споразумео,
са судијом још лакше... Четвртастим
одговорима у одговарајућем износу
постигао сам да и професорима будем
мио и добар. А лекар? Како се тек он
благонаклоно насмешио мојим
препорукама с ликом националног јунака!
Исту пропусницу, као један, уважили су
чувари државне тајне и луднице
и стражар на капији затвора.
Новац је есперанто.
Чак је и Бога омекшала опросница...
Само си ти строга и непоткупљива.
Миливоје Пејчић
 |
| Мирослав Б. Душанић |
Нема коментара:
Постави коментар