 |
НИЈЕ ли и Књига моја
Само кап у океану књига
А ја сам у потопу
Кап из кише само
За писмо о томе
Из које вапи Глас
Коме
Ил је Књига моја
Зрно песка у пустињи
Што сваким зрном – књигом
Пустош света увећава
И бива видик
И бива јава
Свему
Не хајући за књигу
О томе
Што се у тишину
Свету света слегла
После свега
Сићево, 24. јул 2003.
Мирослав Тодоровић
 |
Нема коментара:
Постави коментар