четвртак, 25. септембар 2014.

Мирослав Б. Душанић: Празник Преполовљења


(сриједа, 28. априла 2010. — празник преполовљења)

узалуд питах људе: нико је није на друму срео
моја сјенка је нестала изненада
и дуго су звонила звона
(чуо сам их јасно мада нисам разазнао
да ли почивна или она славска)

и наједном појави се мајка: носила је свјетиљку
корачала влажним пијеском
али иза ње нису остајали отисци стопала
(и дуго ме призивала — да ли је хтјела
да ме грди или загрли)

учинило ми се: мртав отац с повезом око чела
пред иконом светог трифуна
а звона јече беспоштедно у висине небеске
(и помиње ме тихо у молитвама
пун побожног страха)

корачах опрезно: на сваком гробу црне вране
као злослутнице изнад понора
у нестрпљивом ишчекивању нове жртве
(пробудих се презнојен и истрошен
кревет ми постао гробница)

Мирослав Б. Душанић


Фотографије: Мирослав Б. Душанић

Нема коментара: