 |
Дуг
Памтим да ме је у том сну таксиста довезао до неосветљеног хаустора. Нисам имао готовине са собом замолио сам га да ме сачека док одем до стана по новац. Пристао је невољно. – Немојте мислити да не знам тај трик, али свеједно верујем вашој физиономији. – Остао је у таксију пред зградом са укљученим бројилом. Трчао сам уз завојито степениште, откључао стан, заграбио свежањ новца из ладице и пробудио се!
Преварио сам нехотимице човека који ми је указао поверење! Сада ме прогања помисао да се свакога часа вртлоглавом брзином увећава задужење на оном таксиметру из сна који можда до данас откуцава. Ако ме у њему онај такси возач још увек чека, дуг је већ толико нарастао да га више ни у ком случају не могу намирити. Као ни све остало што сам, обавезан законима властите карме, морао, а лењошћу и немаром пропустио учинити.
Какве су гаранције да се једном у неком будућем сну нећу поново затећи у истом таксију? Хоће ли возач препознати црте лица које су му уливале поверење те ноћи крајем новембра 1994. године? Шта може захтевати од мене да бих му намирио дуг? Донекле ме оспокојава одлазак на починак, са нешто кованих новчића у кожној врећици за талисмане о врату. Враг ће га знати неће ли са задњег седишта зарежати троглави Cerberus или се таксиста озвати на Хароново име.
Јован Николић
Памтим да ме је у том сну таксиста довезао до неосветљеног хаустора. Нисам имао готовине са собом замолио сам га да ме сачека док одем до стана по новац. Пристао је невољно. – Немојте мислити да не знам тај трик, али свеједно верујем вашој физиономији. – Остао је у таксију пред зградом са укљученим бројилом. Трчао сам уз завојито степениште, откључао стан, заграбио свежањ новца из ладице и пробудио се!
Преварио сам нехотимице човека који ми је указао поверење! Сада ме прогања помисао да се свакога часа вртлоглавом брзином увећава задужење на оном таксиметру из сна који можда до данас откуцава. Ако ме у њему онај такси возач још увек чека, дуг је већ толико нарастао да га више ни у ком случају не могу намирити. Као ни све остало што сам, обавезан законима властите карме, морао, а лењошћу и немаром пропустио учинити.
Какве су гаранције да се једном у неком будућем сну нећу поново затећи у истом таксију? Хоће ли возач препознати црте лица које су му уливале поверење те ноћи крајем новембра 1994. године? Шта може захтевати од мене да бих му намирио дуг? Донекле ме оспокојава одлазак на починак, са нешто кованих новчића у кожној врећици за талисмане о врату. Враг ће га знати неће ли са задњег седишта зарежати троглави Cerberus или се таксиста озвати на Хароново име.
Јован Николић
 |
Нема коментара:
Постави коментар