 |
Не реци да жудиш за атмосфером
Давно прошлих времена
Да желиш да избјегнеш једноличност
Свакодневице и запалиш нове ватре
Само не реци да идеш за Орфејом
И слиједиш његов траг...
Тајна је то коју Бог брижљиво скрива
Ни свједоци нису више на овој земљи
Отишли су пут неба неповратно
Бог им је подарио заслужено обиље
И смјестио их у оазу мира
Сви путеви до њих воде кроз пустињу
Са све четири стране ужарени пијесак
Чак и они који су били на правом трагу
Платили су главом своју заблуду
Ако нису завршили у мрачном бунилу
Страдали су у великим мукама…
 |
Познавао сам пјесника који није имао храбрости
Да се одупре било којем притиску
Све мање је пјесме писао – А није да није умио
Од силног страховања и болног ишчекивања
Са које стране пријети опасност
Која може да отвори нове или раскрвари старе ране
Сав се у ухо претворио и само је ослушкивао
Спавао је недовољно и немирно
Чак је и тихо дисао – Тише него што је било потребно
 |
Како да кажем младом пјеснику
Не занимају ме више перфектне риме
Бритке Борхесове анализе
Ни спретно срочене мисаоне цјелине
Да ми то уопште данас нема вриједност
И да бих све метафоре и језичке чаролије
Замијенио за двије-три искрене
Мајчине ријечи: Добро ми дошао сине
Мирослав Б. Душанић
 |
Нема коментара:
Постави коментар