 |
Чини ми се да чувам зидине
одавно издахнулог града.
Светла која ме сада обливају
су легати светла одавно угашеног.
Идем кроз ствари које је време напустило,
пролазим.
И оне живе без времена које се распада у часовницима.
Оне ми се враћају, враћају да би спорије живеле.
Поред пепељара,
Поред шољица за кафу које се хладе.
Пуно шетам и нагађам
и уживам у сумњи.
Али ја чувам зидине града
који је издахнуо пре много лета.
Хаим Гури
/Пријевод са хебрејског: Соња Штајнфелд/
 |
| Мирослав Б. Душанић |
1 коментар:
Ova pesma H. Guria je bas lepa. Lepi se za kožu njeno elegično osećanje, ali pesmu ispunjava ne samo osećanje prolaznosti, već i trajanja. Mi smo čuvari prolaznosti, brinemo se da ne umre sve, da traje.
Постави коментар