 |
| * 27. септембар 1929 † 03. децембар 2016 |
Нестало је мелодије твојих корака
ишчезла си.
Сенка твога тела, нестала у ваздуху,
на месту где си седела
мирисала је као јоргован.
Даљина те претворила у птицу,
у малу птицу без очију, без перја, без ногу.
На крају стршиш ко локвањ
из далеке воде.
Најзад си ситно зрно осмеха
на обали сећања.
Бора Д. Симић
Нема коментара:
Постави коментар