среда, 24. август 2016.

Стојан Богдановић: ЖВАКЕ (и у њима СТРАХ)



2

Тај страх. Он је ту да уређује свет. А шта му ја сметам. Нек уређује, а нас нек остави на миру. Он је отишао тамо. Ко зна шта ће му радити. Најчешће, ништа. Мају те. Лажу те. Још кажу да је то хумано. А не осећају његов бол. И ја не осећам, ал ме нешто боли. Осећам да ме боли. Кињи ме. Што баш њему? Зашто песнику? Знам и друга питања да поставим, али немам коме. А њему, зато што он зна да он осећа, а други нису песници. Па и песници нису као он. Певуше, други звецкају оружјем. А они певуше.



6
Гадно је

Људи се одвајкада плаше будала. Никада не знаш када ће те будала шорнути. Гадно је кад не знаш ко је будала. А гадно је и ако си ти будала, а они не знају. Море, гадно је и ако знају.



10
Чак се плаше и Бога

Људи се плаше атомске бомбе, хидрогенске бомбе, секс бомбе, и ко зна каквих бомби још. А у ствари плаше се нечега о чему немају појма. У крајњем, плаше се свог незнања. Чак се плаше и Бога!



17
Као да је то нешто

Неки људи се заиста боје смрти. Као да је то нешто. А када их питате да вам објасне смрт они вам кажу, Па јебига! Постоји и много песама о смрти. Ја јој се спремам. Оштрим се и ја да јој отпевам, па нек се носи!
Страх од смрти је генетски! Питање је још, да ли неке животиње имају страх од смрти. Зна се да имају страх од боли. Ја мислим да и њих уређује страх.



19
Страх

Брине ме што се овакав кљакав,
никакав,
окрећем прошлости.
Вероватно је то по инерцији.
Моја је прошлост већа од будућности.
Мислим по габариту.
Кабаста.
И незграпна.
Тешко је и носим.
Све теже.
Онолика прошлост,
а нема човек за шта да се ухвати.
И она се понаша по теорији релативности.
Њена маса одређује њену
моћ гравитације.
У стању је да смота цео живот
и да последњим возом оде
без мене у будућност.
Ето шта ме брине.
Опет ме хвата паника.
А када је женско поред мене
Осоколим се.

Стојан Богдановић


Мирослав Б. Душанић: Графити из Хилдесхајма

понедељак, 22. август 2016.

Лара Дорин: СПАСИ МОЈ СВЕТ



СПАСИ МОЈ СВЕТ

Господе, спаси мој свет,
ако се руши овај твој,
велики и јединствен,
по твојим начелима створен,
са јасним границама добра,
и растегљивом границом зла,
у светости душе
и разума човека...

Спаси овај у мени...
Тако обичан и мали
За који ми седам дана
за постање
беше мало,
већ ми је живот требао
да га у себи
наспрам твога створим...

Господе, спаси мој свет...
Ову мрву немира у мени,
која ме храни и поји
место твога свемира,
када ме величанства твоја
пред беспуће ставе,
жедну својих жеља
гладних испуњења...

Господе, спаси мој свет...
Као дете неук
Као дете нејак
Док се руши кула
степника златних,
којима би човек
требао ка теби...
Господе, спаси мој свет

Лара Дорин


Фотографије: Мирослав Б. Душанић

Лара Дорин: КАНДЕЛАБРИ


ЉУДИ

Постоје људи којих нигде нема...

И ти,

и не знаш,
док ноћу луташ
мрачним алејама тишине,
да негде близу
непостојећи човек дише
и спрема себи постељу...

Јер он...
Он ти се никад неће огласити
као они
који на сав глас
оглашавају
своје постојање...

У овом свету,
где смо подељени на касте и клике,
раслојени као земља по трајању,
живе људи
којих нигде нема...

И ти,
и не знаш
док ноћу луташ
мрачним алејама тишине,
колико душа
попут твоје
дише...

Лара Дорин

ISBN: 978-86-515-0997-4

субота, 13. август 2016.

Оливера Марковић: ЖИВОТ. МОЗАИК. ИГРАЧКА.


ЖИВОТ. МОЗАИК. ИГРАЧКА.

када мајка је заспала
и када је у фотељи остао њен отисак
и када је фијук прозор замрачио
када нисмо данима ништа померали
око није плакало

и онда кад је свећа палацала
успомене изгореле
када је кућа без људи се пробудила
на згаришту када је дете зачето
језива шкрипа је јецала
детињство уништено

склапали смо разједене светове
питали време где је време
да ли цветови камени миришу лако
а сама девојчица плава
збуњена лута градовима вртовима
и обично јутром мајку дозива

понекад разрушени мозаик сања
играчка је саплете
ручице у непознато пружа
нема
нема

бомбе слика
пуцњи смех ломљавина
још одзвањају отвореним собама

Оливера Марковић

Фотографије: Мирослав Б. Душанић

среда, 3. август 2016.

Саша Скалушевић Скала: ДИВЉИ ДИВЉИ


ДИВЉИ  ДИВЉИ

Дивљи тренуци прате твоје сећање

на младост снагу и опојно вино
заносне мирисе девојака и жена
које си тако лако узимао

као што се кида презрела смоква
са грма који ти се нађе на путу

често одсуствовање са више него
блатњавог  кућног прага

ноћне шетње туђим градовима
плач ситне деце коју си виђао у пролазу

не знајући баш тачно колико им је година
стидећи их се ако те у пролазу
очеше каква расна општинарка

сада само подмукли јутарњи кашаљ
прати твоје тупе  речи одапете у времену

мисао утопљену у ишчекивању смрти

Саша Скалушевић Скала

Фотографије: Мирослав Б. Душанић

уторак, 2. август 2016.

За драгу Веру, моје пријатеље и све радознале...

Од како сам у загрљају РАКА све мање пишем, а моја женица ме све више „СЛИКОВАВА“...
Пар најновијих „фотки“ : У правцу Балтичког мора, у возу за Кил; Три фотографије из Кила – трећа са мојом млађом кћерком Саром у Старој ботаничкој башти, и поново у шетњи Хилдесхајмом...






И сасвим на крају записи мојом руком, на првом снимку мој „најбољи фотограф“ уљепшао Ботаничку башту у Килу. А на другом "уљепшао мене"...



Стојан Богдановић: СЛОВЕНСКА ПРИЧА


СЛОВЕНСКА ПРИЧА

песма зна да бане изненада
да затекне човека у кревету
са другом песмом
у сну
од тога човеку буде мука
израсту му рогови
то су ми испричали
стари словени једне недеље поподне
када сам код њих пио чај од босиљка

Стојан Богдановић


Фотографије: Мирослав Б. Душанић