недеља, 27. новембар 2016.

Небојша Деветак: ДРАГОВИЋ ЈЕ СРЕЋЕ НАЈХУДИЈЕ

Манастир Драговић (стари)
ДРАГОВИЋ ЈЕ СРЕЋЕ НАЈХУДИЈЕ

Научио си и под водом да дишеш
Није ни чудо да су ти израсле пераје

Час си под водом
Час на земљи
А понајвише на небесима
Гдје ти, крај Господа, и јесте мјесто
Јер, како записа љетописац:
Од свих манастира
Драговић је среће најхудије

Око тебе глуво коло
у ритму дјевојачких ђердана
И мук језера, кад коло стане

У води се умивају околна брда
На чијим лицима остају сјенке
У водену гробницу сахрањених села
У ушима им одјекују таласи потонулих звона
Свете Петке, Мале Госпе и Светог Јована

Сјај иконе са дна муљног зари
И у ноћима без мјесечине
Само је слијепи препознају и о томе ћуте
Иако им вјетар упорно око усана обиграва

Небојша Деветак

Нема коментара: