среда, 28. јун 2017.

Зоран М. Мандић: М. Б. ДУШАНИЋ ЛИРИК


М. Б. ДУШАНИЋ ЛИРИК

Могао сам много раније
Знам
Да напишем текстове о
Лирицима живота и смрти и да им
Имена осим у наслову
Не спомињем чак и насред
Жеље да их устоличим у одорама
И одразима
Ауторитета
На чијим огледалима су препознавали
Своја лица
Своје потписе и
Своје руке с којима су исписивали себе
Много сугествиније од представа на
Добро урађеним акварелима у
Приватним и државним збиркама
Као што је она у
Петровцу на Млави
Могао сам да наставим низ
Започет с мојим братом Душаном
Милорадом Батом Михаиловићем
Томашевићем и
Неколицином филозофа
На које ме је упућвао
Ноам Чомски
Могао сам и да нисам могао да пишем
Могао сам да чекам да се
Сеф слова и синтагми отвори усред
Самоће у којој се најбоље ћути и не пише
Али нисам могао да запоставим
Лирика кога не знам
М. Б. Душанића
Испод чијих песама неретко дописујем став
Свиђа ми се
Иако се никада пре нисам бавио
Поетиком и граматиком те емоције која
Ништа не значи
Из које је исцеђена жута и опоро кисела
Драматика лимуна
Да ли сам ја то хтео да напишем нешто о
Души
Или о Душанићу као њеном изотопу илити
Другом облику истог елемента
Не знам али не могу да не знам ни о оном што
Знам што своје додире дели са ваздухом што с
Кисеоником одлази азоту на дружење
Што шаље потресне поруке о оном иза
Оном
Неопходном у структури суочавања са страхом
Од сусретања са изотопом своје сопствености
Оном од имена Лирик који у својим текстовима
Казује да је увек био ту поред себе као
Истоветни ДНК свог и његовог ега као
МБД
Свиђа ми се кад у таквом казивању
Осванем у овом свом дрхтавом тексту
Можда баш и сигуран да сам га
Написао

Свиђа ми се 

Зоран М. Мандић


Фотографије: Мирослав Б. Душанић

понедељак, 26. јун 2017.

Мирослав Б. Душанић: Недоречен


Недоречен

... јер живот је, 
а посебно живот песника, 
увек више у себи од пре, 
него од сада и од после.
                Зоран М. Мандић

да се захвалим небесима
што сам ту 
гдје данас јесам
болестан и не тако обичан
али још увијек на животу

у мојим очима су птице
одсјаји сунца
и испарења воде
у њима су успони и падови
врбаци поред Лабе
и једва видљиве стазе

— нужност скривених 
кретања прогнаника
њихова мучна ћутања
и властита раздирања —

загледан у будућност
откривам 
фину структуру камена
отиске и записе људи
и богова

загледан у будућност
откривам
пролазност и напетост 
ишчекивања смрти ... 

Мирослав Б. Душанић

*
Недорек
Сваки је песник, и сваки човек.
Па и сам Бог.

*
Песник
Није човек обичан.
Не би толико лутао.

Веселинка Стојковић



Фотографије: Мирослав Б. Душанић

недеља, 25. јун 2017.

Мирослав Б. Душанић: Не/Прилагођен


Не/Прилагођен

Вјетрови дувају и разносе ријечи
Разграђују мит о коријенима и клетви
О молитви и старачким рукама
Камењу које се обрушава 
И говори о тами и суровости 
О самоћи и лутању у туђини
Ранама које крваре и не зацјељују
А врлетне стазе још увијек надлијећу 
Птице које притајеног крика 
Вребају сваки мој покрет

Мирослав Б. Душанић

Ветрови,
Стазе врлетне, крици.
И сунце, лето, свици.

*
Цветом, 
Сунцем песму обојите.
Срећну нам је дарујте.

*
Туђина –
А где није, и нека је.
Земља се окреће.

*
Чамац –
У чамцу живот цео.
Ветри, еј – сунце, еј – воде! 

***
Цветом, 
Сунцем песму обојити.
Срећну је даровати!

***
Слика 
Јесте од сунца и цвета.
Песма се написала.

Веселинка Стојковић


Фотографије: Мирослав Б. Душанић